Pretraga

Vesti

28 apr 2018Levački vino fest

U subotu 28. aprila sa početkom u 12 časova u parku ispred OŠ ,,Svetozar Marković” u Rekovcu održava se prvi ,Levački vino fest uz učešće dvadesetak vinarija i još nekoliko proizvođača lokalnih tipičnih proizvoda (sirevi, burad i vinov [ ... ]

+ opširnije
10 apr 2018TO Rekovac u studijskoj poseti Austriji

U okviru projekta Priprema dva regiona, (1) Srem (7 opština) i (2) Šumadija i Pomoravlje (13 opština) za osnivanje DMO-a, definisanje turističkog prostora i tehnička podrška subjektima koji prodaju destinacije u ciljanim regijama” od 24.03 [ ... ]

+ opširnije

Tajna Vuletinog groba na putu Rekovac – Kragujevac

O Vuleti su sačuvana brojna predanja i legende. Priča se da je hajdukovao još pre Prvog srpskog ustanka, a 1815. godine da je bio kod čuvenog hrasta u Takovu, gde je Miloš Obrenović pozvao narod na ustanak.

Jedini potomak, koji zna istoriju svog pretka Vulete, je Slavoljub Vuletić – Slava (55). Ovaj čovek je jedini u selu koji se brini o ovom monumentalnom zdanju za koga kaže da je od velike istorijske vrednosti, samo to narod ne zna.

Vuleta Milosavljević rođen je 1771. godine, a umro 1867. Posle očeve pogibije Vuleta sa majkom i troje braće doseljava se sa Kosova oko 1778. godine. Učestvuje u prvom i drugom srpskom ustanku. Odlikovan zlatnim takovskim krstom i više drugih odlikovanja.

Uvek je sa sobom nosio dve kubure sa kojim je i sahranjen. Bio je to krupan čovek, visok rastom, prodornih zelenih očiju i bujnih crnih brkova. Kad je došao u Belane, tada još nije postojao Ratković, za Vuletu je odmah čuo i Bela Paša koji se nastanio u to vreme u Spasickoj mali (današnji deo Rekovca). Bela Paša je pozvao Vuletu da mu pomogne oko vuče vode iz ratkovičkog potoka. Vuleta ga je bez pogovora poslušao i otišao da izvrši naređenje. Kad mu je Vuleta doneo testiju pune vode, Bela Paša mu je britko odgovorio:

“Voda je vruća, moraću da te potkovem ako se idući put ponovi isto”.

Vuleta je zbog toga bio besan, ponovo je otišao da mu zahvati vode ali je u nogavicu stavio nož. Istim nožem Vuleta je ubio Bela Pašu. Po ovom događaju je mesto nazvano Belane. Danas se selo zove Ratković a ovaj deo gde žive Vuletini potomci se i dan – danas naziva Belane.

 

Slavoljub Vuletić prepričava i događaj kada je Vuleta bio zatvaran u podrumu od strane hajduka, uz to govori kako je prosio mladu u selu Parcane s kojom je posle imao tri sina koji su iza sebe ostavili potomstvo u selu Ratković.

Bio je to izuzetno oštrovidan čovek. Nijedna borba na ovim prostorima nije mogla da se odigra bez njega. Jedno vreme su ga zatvarali hajduci po drvenim podrumima da ispitaju njegovu izdržljivost pred borbu. Nije ni čudo što je doživeo tako duboku starost. Posle robovanja uvek je bio prvi u vojevanjima. U četrdeset i petoj godini kad se vratio sa ustanka kući majka mu je umrla.

Kad je odlučio da se ženi Vuleta je već bio u petoj deceniji života. Krenuo je sa četiri druga u selo Parcane nedaleko od Trstenika. Sa sobom je poneo barut i jabuku. Stigoše oni ispred kuće od svoje buduće mu supruge i poče proševina. Vuleta sede i na sto izvadi jabuku i barut i reče joj da uzme šta hoće. Devojka pogleda oca i brata i reče:

”Bolje da ja jedna robujem, nego da vas moj otac sve pobije”.

Vuletina žena se zvala Pauna i bila je dvadeset godina mlađa od njega. Živeli su u današnjem Ratkoviću i imali su tri sina, Andreu, Miloša i još jednog sina kome se ne zna ime jer je umro po rođenju. Danas Vuletini potomci nose prezime Vuletić. Vuleta je sahranjen sa svoje dve kubure od kojih za života nije odvajao ali i sa dva odlikovanja i to zlatnim odličijima, Karađorđevom zvezdom i takovskim krstom.

 

Izvor teksta: Levačke novine