Pretraga

Vesti

28 apr 2018Levački vino fest

U subotu 28. aprila sa početkom u 12 časova u parku ispred OŠ ,,Svetozar Marković” u Rekovcu održava se prvi ,Levački vino fest uz učešće dvadesetak vinarija i još nekoliko proizvođača lokalnih tipičnih proizvoda (sirevi, burad i vinov [ ... ]

+ opširnije
10 apr 2018TO Rekovac u studijskoj poseti Austriji

U okviru projekta Priprema dva regiona, (1) Srem (7 opština) i (2) Šumadija i Pomoravlje (13 opština) za osnivanje DMO-a, definisanje turističkog prostora i tehnička podrška subjektima koji prodaju destinacije u ciljanim regijama” od 24.03 [ ... ]

+ opširnije

Nesvakidašnja priča iz Levča - Čudotvorne mošti Svete Sare

Manastir SarinacNa samom obodu atara sela Velike Pčelice i Ratkovića, na malom platou iznad ušća Sarinačkog potoka u Dulensku reku nalazi se obnovljeni Svetovaznesenjski manastir – Sarinac. Manastir je poslednjih godina postao stecište mnogobrojnih poklonika i vernog naroda sa svih strana. Najviše pobožnika u Sarinac dolazi iz Kragujevca, Rekovca i Dulena. Svi veruju u isceljenje pribegavavši sa svojim neduzima Svetoj Sari, čijim molitvama zadobijaju utehu i mnogostruku radost od Gospoda, o čemu svedoče i zavetni darovi priloženi na njene svete mošti.

Za razliku od svojih sestara, Svete Raletine i Dene, koje su kao ktitorke sahranjene unutar samih hramova koje su podigle, s obzirom da je Sveta Sara bila monahinja sahranjena je na manastirskom groblju.

Iskušenik Nikola iz Kragujevca je već deset meseci na službi u manastiru Sarinac. Za ovo kratko vreme naslušao se svakojakih priča od tamošnjih meštana. Najupečetaljiviji događaj je ispričao specijalno za Levačke novine. Priča govori o tragačima za zlatom koji su kopajući zlato krampom probušili lobanju Svete Sare.

Sarinac stara fotografija“Posle Drugog svetskog rata grupa mladića iz ovog kraja bila je ponešena pričom da je na mestu moštiju sakriveno zlato. Po narodnom verovanju ono tek tada počinje da sazreva i vri. Verovali su da sa tog mesta izbija svetlost od zlata! Grupa mladića počela je da kopa na tom mestu ne sluteći da je baš tu sahranjena Sveta Sara. Posle nekoliko udaraca po zemlji začuo se tup udarac kao da je udario u ćup. Mladić je sav u čudu kleknuo na zemlji ali je umesto ćupa u rukama imao lobanju. Shvatio je da u rukamu ima nešto izvanredne žute boje i da neverovatno lepo miriši. Kada je video da je to ljudska lobanja, ustao je i bacio istu na zemlju”, priča Nikola dodajući da se ceo događaj odigrao 1950. godine. 

Opširnije...

Draga Mašin kumovala selu Dragovo

Nekadašnja levačka sela Dubnica, Volujak i Puljci bila su zbijena jedno do drugog i  više su ličila na jedno, nego na tri sela. Na poziv Živojina Žike Radojevića Bradare, kmeta sela Volujak, 29. avgusta 1900. godine (Sv. Roman) sastali su se kmetovi ova tri sela. Tom prilikom su se dogovorili da se ujedine u jedno selo. Međutim, nikako nisu mogli da se dogovore o imenu tog budućeg zajedničkog sela. Onda je Stanko Milosavljević, kmet iz Puljaka, predložio da kum sela bude Srpski dvor, odnosno kralj Aleksandar Obrenović, Predlog je odmah prihvaćen i tom prilikom Živojin Žika Radojević određen je za predstavnika za sva tri sela, koji će da razgovara  sa Srpskim dvorom, da kralj bude kum njihovog budućeg sela.

Kmet Živojin Radojević osedla konja i krene preko Kragujevca za Beograd 2. septembra te godine. Kada je nakon dva dana putovanja stigao u Beograd, na Srpskom dvoru ga je primila kraljica Draga Mašin jer je toga dana kralj bio u Nišu. Kraljica ga je ljubazno saslušala i pošto je čula njegove zahteve, rekla:

"Kralj i ja smo posebno počastvovani vašom željom i željom vaših seljana da kumujemo vašem budućem selu. Moja žellja je da to selo nosi ime, Dragovo, po mom imenu. Mislim da kralj i vaši seljani neće imati ništa protiv".

Opširnije...

Istorija sporta u Levču

Dvadesetih godina prošlog veka započinju organizovane sportske aktivnosti u Levču. Prvo se osnivaju "Sokolska društva" u Rekovcu i  Opariću.  Prvi sportski klub koji se osniva je fudbalski klub Levač u Rekovcu. Početak se vezuje za 1929.godinu, a 1931. godine dobija Statut i pečat kluba. Iste godine i nastaje najstarija sačuvana fotografija nekog sportskog kluba u Levču. 18.avgusta 1942.godine održala se prva fudbalska utakmica između levačkih ekipa, Fudbalske sekcije iz Dragova i Fudbalskog kluba Levač iz Rekovca. Nakon završetka II svetskog rata, 1950.godine osniva se kuglaški klub Rekovac. Tokom 1957.godine formira se Društvo za telesno vežbanje "Partizan" koje je u svom programu imalo gimnastiku, sletske i ritmičke vežbe. Iste godine u više levačkih sela započinju takmičenja u rukometu i odbojci. Prvi šahovski klub osniva se 1960.godine u Rekovcu i do današnjih dana je aktivan i okuplja veliki broj članova. Pored šah kluba, danas je aktivno još 10 fudbalskih klubova iz Rekovca i okolnih sela. U 2013.godini osnovan je i prvi ženski fudbalski klub u Levču. 

   

Opširnije...

U Levču struja još od 1937. godine

Jedna od prvih  hidrocentrala  u Srbiji izgrađena je na  Kalenićkoj reci  i napajala strujom   od 1937. do 1948.  godine  sela  Kaludru  i Lepojević.

Lepojević i Kaludra   elekričnu energiju   imali su deceniju  i po pre ostalih sela  u opštini  Rekovac, zahvaljujući   mini hidrocentrali   na čiji pogon je  radila   Jeličića  vodenica u  Lepojeviću. Priču o kojoj  se  malo zna, zabeležena je  pre više  od  jedne decenije u Lepojeviću, od  Mladena  Simića, vodeničara.

Kako  navede naš izvor   stare vodenice u  Lepojeviću držali su  Bojanići  iz Prevešta. Jednu je  odkupio Simićev deda a  drugu  Marković iz Lepojevića, i  na mestu  istih podigli nove. Simići, tada  iz  Kaludre, morali su  do  odredišta, svakodnevno po dva i po kilometra da  pešače. I tako sve  do 1960 kada se i preseliše u Lepojević i  tu  ostaše.

Čuli su, kako nam ispriča  Mladen , za   mašinsku   vodenu turbinu   u Škofjoj Loki koja proizvodi struju. U to vreme koštala  je   45. ooo dinara, kada  se za  kilogram pšenice  dobijalo   pola  dinara. Sa ortacima   u vodenici Draganom i Životom Jeličićem,  Petrom Dimitrijevićem i uz pomoć električara  Ace Zdravkovića koji je i sam bio jedan od inicijatora   ovog poduhvata, odlučili  su da sa nabave jednu i stave je u pogon.

Opširnije...