Pretraga

Vesti

28 apr 2018Levački vino fest

U subotu 28. aprila sa početkom u 12 časova u parku ispred OŠ ,,Svetozar Marković” u Rekovcu održava se prvi ,Levački vino fest uz učešće dvadesetak vinarija i još nekoliko proizvođača lokalnih tipičnih proizvoda (sirevi, burad i vinov [ ... ]

+ opširnije
10 apr 2018TO Rekovac u studijskoj poseti Austriji

U okviru projekta Priprema dva regiona, (1) Srem (7 opština) i (2) Šumadija i Pomoravlje (13 opština) za osnivanje DMO-a, definisanje turističkog prostora i tehnička podrška subjektima koji prodaju destinacije u ciljanim regijama” od 24.03 [ ... ]

+ opširnije

Manastir Sarinac

Na samom obodu atara sela Velike Pčelice i Ratkovića, na malom platou iznad ušća Sarinačkog potoka u Dulensku reku nalazi se obnovljeni Svetovaznesenjski manastir – Sarinac. Manastir je poslednjih godina postao stecište mnogobrojnih poklonika i vernog naroda sa svih strana. Najviše pobožnika u Sarinac dolazi iz Kragujevca, Rekovca i Dulena. Svi veruju u isceljenje pribegavavši sa svojim neduzima Svetoj Sari, čijim molitvama zadobijaju utehu i mnogostruku radost od Gospoda, o čemu svedoče i zavetni darovi priloženi na njene svete mošti.

Za razliku od svojih sestara, Svete Raletine i Dene, koje su kao ktitorke sahranjene unutar samih hramova koje su podigle, s obzirom da je Sveta Sara bila monahinja sahranjena je na manastirskom groblju.

Iskušenik Nikola iz Kragujevca je već deset meseci na službi u manastiru Sarinac. Za ovo kratko vreme naslušao se svakojakih priča od tamošnjih meštana. Najupečetaljiviji događaj je ispričao specijalno za Levačke novine. Priča govori o tragačima za zlatom koji su kopajući zlato krampom probušili lobanju Svete Sare.

Sarinac stara fotografija“Posle Drugog svetskog rata grupa mladića iz ovog kraja bila je ponešena pričom da je na mestu moštiju sakriveno zlato. Po narodnom verovanju ono tek tada počinje da sazreva i vri. Verovali su da sa tog mesta izbija svetlost od zlata! Grupa mladića počela je da kopa na tom mestu ne sluteći da je baš tu sahranjena Sveta Sara. Posle nekoliko udaraca po zemlji začuo se tup udarac kao da je udario u ćup. Mladić je sav u čudu kleknuo na zemlji ali je umesto ćupa u rukama imao lobanju. Shvatio je da u rukamu ima nešto izvanredne žute boje i da neverovatno lepo miriši. Kada je video da je to ljudska lobanja, ustao je i bacio istu na zemlju”, priča Nikola dodajući da se ceo događaj odigrao 1950. godine.

Čim je došao kući, mladiću počela da otiče glava, opala mu je sva kosa i iz ušiju i nosa tekao mu je gnoj. Nije mogao ni da govori! Njegovi ukućani su videli da tu nisu čista posla i pozvali su oca Gavrila iz Raletinca da ga ispovedi. Otac Gavrilo ga je ispovedio pročitavši mu razrešnu molitvu. Kažu da je iz njegove glave izašao pun lavor gnoja, što na uši što na usta, na sve strane. Tako su mošti Svete Sare pronađene.

Od tog doba mošti Svete Sare se nalaze u Raletincu, poštu na sadašnjem mestu manastir u Sarincu nije postojao. Crkva je u Sarincu obnovljena tek 1993. godine. Sveta Sara se igumanu javljala tri noći zaredom u snu i govorila mu da njeno telo vrati u njen grob u njen manastir i da ona neće da boravi van svog manastira. Tako su mošti Svete Sare ponovo vraćene u njen grob i tada je nastao krst o belog mermera koji i danas stoji na njenom grobu. Nikola priča da su ljudska obeležja na manastirskom groblju kroz vekove nestala. Gospod je noću isijavanjem stuba svetlosti iz groba Svete Sare, znamenovao mesto pokoja svoje ugodnice. 

Do pronalaska čudotvornih mošti Svete Sare iz kojih se neprestano širi blagouhani miomiris, kao i ponovnog obeležavanja groba, došlo je u vreme Avve Gavrila.

 

“Pre šest godina Sarino telo je izvađeno iz groba i preneto je u crkvu. I dan danas se nalazi u našoj hramovnoj crkvi u jednom lepom kivotu koji urađen u duborezu. Njen skelet je u potpunosti sačuvan, mošti su boje voska a iz njih se širi specifičan miomiris. Miomiris se za vreme praznika i liturgije intenzivnije oseća nego običnim danima. Miomiris je najizraženiji za vreme Spasovdana kad je manastirska slava” – priča on i dodaje da se na moštima Svete Sare nalaze dve srebrne pločice tzv. zavetni darovi nabavljeni iz Grčke, zbog dve porodice, u znak zahvalnosti za to što je Sveta Sara posredovala Gospodom za njihove molitve.

“Na jednoj pločici nalazi se venac i govori o ljubavnim problemima jednog bračnog para koji nikako nije mogao da se venča iako je bilo ljubavi. Nakon dolaska u manastir, njihove molbe i želje Sara je uslišila i posredovala pred Gospodom. Danas je taj bračni par venčan ima decu. Na drugoj pločici se nalazi ugravirana kućica i svedoči o jednoj porodici koja je imala stambeni problem. Ta porodica je mesecima molila Svetu Saru da taj problem reši što se na kraju i desilo. U znak zahvalnosti oni su tu pločicu priložili crkvi”

“Najnovija priča dolazi iz Kragujevca gde je jedna porodica imala strašan problem sa ćerkom. Njihovo dete je napustilo kuću a loši događaji nadvili su se nad njihovom kućom. Oni su bili uporni i stalno su posećivali manastir dolazivši na svaku liturgiju traživši pomoć od Sare. Nakon određenog vremena čudo se dogodilo. Njihova ćerka ne da se vratila na pravi put nego je iznenada dobila posao u inostranstvo” – priča Nikola napominjući da se ovaj poslednji događaj retko dešava posebno nama običnim smrtnicima.

Blagoslovom Božijim i Svete Sare manastir se neprestano izgrađuje i razvija. Tako je zasađen i novi vinograd, i osnovan je manastriski pčelinjak. Porodica manastira svojim propovedom i gostoprimstvom nastoji da i u današnje teško vreme svakome svedoči Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista.

Tri manastira – tri sestre!

Nastanak samog manastira povezuje se sa narodnim predanjem sa ličnostima tri sestre – Svetom Sarom, Raletinom i Denom. Posle pogibije njihovog oca u Kosovskom boju, krajem XIV veka razdelivši nasleđeno bogatstvo i imanje, Svete sestre su podigle tri manastira: Sarinac, Raletinac i Denkovac, koji do današnjeg dana ponosno nose imena svojih ktitorki. Dolaskom Turaka na ove prostore, svetinje, deleći sudbinu svog naroda, bivaju porušene i zapustele.

Izvor teksta: Levačke novine